Sarkazam devojcice onima koji dolaze putem bratstva i jedinstva!
Na izlazu onog granicnog prelaza koji ide putem "bratstva i jedinstva" koji se danas proteze auto putem sve tamo do Barcelone nema vec neko vreme zatvorene granice, sve ide formalnom bezizrazajnom brzinom gde se iskazuje tuzna istina, da je u Beogradu vec neko vreme moguce dobiti sve ono sto se moze dobiti u Parisu, Rimu, Berlinu ili Londonu ali i "vice versa".
Francuska danas nema vise sarma, jevreji se sa strane nemaca razotkrivaju u svojim mahinacijama dok veci deo predgrađa nema ni subkulture ni kulture vec stihijsku anarhiju, koja Bliski istok uvlaci u petu republiku izgubljenih ideala revolucije 1789 godine.
Italija vise ne postoji, niste to znali? Zaista tamo sve propada, strasno je promatrati silazak posle helenskog carstva i drugog rimskog carstva. Sever i jug na poslednjim izborima podelili su svoje glasove i razdelili zemlju na dva dela. Rim se brzo gasi u sebi samome mozda zapitkujuci sudbinu, gde je novi Cezar ili bar novi Neron, koji bi Milano kaznio za smelost preuzimanja gotovo svega osim istorije.
Spanija trazi neki novi gradjanski rat, mozda i ovoga puta tamo postoji neki novi Ernest Hemingway a mozda u Evropi postoje i danas idealisti poput oni koji su pre 80. godina odlazili na iberski poluotok braniti nesto sto su smatrali vrednijim od svojih zivota.
Engleska "inter linearis" svojim odlaskom ukazuje da joj je dosta diktata. Zaista tesko je englezima shvatiti da posle dva dobijena svetska rata opet imaju istog profesora, koji je vec uveliko pre godinu dana iskazivao da mu nije vise do edukacije vec vlasti nad skolarcem.
Dotle Carigrad uzima od svih ali slusa profesora, onog istog kojeg su slusali englezi nekoliko dekada. Doduse to njegovo ucenje nije javno, nije ni belezeno. Vreme jos nije doslo za to.
Kada sam se poslednji put vracao u Srbiju kroz onaj isti granicni prelaz kroz kojeg sam otisao u sterilnu Evropu jedna promena se ipak dogodila.
Naime sa desne strane puta posle granicnog prelaza nekoliko je godina tamo bio neki veliki bilbord na kome se izpisivala rec : "Dobrodošli- welcome to Serbia" , koji me podsecao na pesmu Beogradskog sindikata. ali fotografija one devojcice bio je neponovljiv sa onim posebnim osmehom, nigde u svetu takvog osmeha nisam video.
Da moze biti osmeh devojcice takav, da me uvek podsecao na misao : " dobro dosao putnice u moju zemlju, namagarciti cemo te tako ili onako, to ti ne znas ali ja znam ".
Ta me mala devojcica svojim neiskrenim osmehom uvek terala na sarkazam, koju psovku u mojim mislima i poneki put i moj osmeh sa porukom: "Pa jebo te, koja je to budala takvu fotografiju postavila na ulazu u moju drzavu?".
Zaista nikada nisam na decjem licu video takav sarkazam, sarkazam koji se upio u njen osmeh ali meni je taj osmeh vremenom postao najlepsi jer ja sam ipak dolazio sa zapada gde sunce zalazi, za koje su stari egipcani govorili, da je "zemlja mrtvih dusa" . Kada sam to shvatio lepo je bilo videti taj sarkazam, jer ja pripadam istoku, to se mene nije ticalo...a za njih, one druge..upotrebio bi reci Momo Kapora:"da im je lepo tamo ne bi dolazili vamo.."
Velika steta da te fotografije nema vise, ona je bila prava umetnost.