РЯБИНУШКА , РЈАБИНУШКА
Uralskaja rjabinuška pesma, koja je bila svojevremeno tako lepo odpevana sa strane naše Merime Njegomir jeste jedna od onih koja se unese u naše srce i ostane tamo bezrazložno dugo.
Valjda ona pronađe put do naše slavjanske duše i zapali oni davni oganj uralskih domova koje su naši preci hiljadu godina unazad napustili uz uspomenu na rjabinu kudrjavaju.
Pesma zvući tako tužno, poput neke elegije koju je spevao neko tamo daleko u zemlji belih breza kuda uz tonove te pesme plovi naša misao vukući za sobom ceo nikada zaboravljeni svet zajedničkog života, koji nas je razdvojio samo Bogom znanim razlogom.
Mi razumemo reći ali nas one nekako ne vode onim putem kojim reći vode svoje "značenie" u slušaocu več one u nama probuđuju neku drugu sakrivenu poruku koja stoji iza tog sentimentalnog i lepog pokrivaća i što je najlepše i ujedno najtužnije tu poruku možemo shvatiti tek osim Rusa mi, deo Čeha , Bugara i Slovenaca jer da bi Englez ili German to shvatio on bi prestao, da bude Englez to jest German.
....Ой рябина кудрявая белые цветы Ой рябина рябинушка что взгрустнула ты ...
Prostite mi nije politički čisto ljudski. Moram i to napisati jer bi ogrešio srce, da ne priznam moju veliku tugu kada se ta pesma pojavila i na sahrani poslednjeg velikog predsednika Yugoslavije Slobodana Miloševića.
Ja u vreme njegovih poslednjih godina vladanja nisam ni podupirao ali ni kritikovao njegovu politiku jer sam previše cenio između ostalog misao Stevo Žigona.
Ipak bio sam tužan, da je njegov život okončao tako tragično, da se nije ispunilo čak nekoliko njegovih malih poslednjih želja, da se nije dozvolilo prisustvo njegovoj obitelji.
Nehumani odnos do čoveka koji je bio isporučen haškom tribunalu gaženjem obečanja, koji je bio izdan sa strane svojih elitnih jedinica crvenih baretki, koji je i bez Rusije zaratio celim svetom te podigao ime Yugoslavije u njenim poslednjim danima na najviši piedestal poštovanja okončao je tako tužno, poput pesme "Уральская рябинушка",koja je bila pesma koja je u Požarevcu srpskim trubama ispratila poslednjeg velikog srpskog vožda.
Zjuganovo lice na sahrani uz početne tonove te pesme te sav onaj put kojeg je prošao pokojnik zaista je delovao kao posmrtni marš zemlje koja se sahranjivala posthumno sa tim čovekom skupa u jednostavan i izvanvremenski grob.
Danas naša zemlja nije više nigde u svetu prepoznatljiva a sa velikim porazom patriotskog bloka idemo u svet liberalnog glamura koji je holivudski tako lep ali tek na filmskom platnu.
Ali vi idite... ja ne idem jer u svetu koji nadolazi ja ne vidim tako lepe i tako potresne pesme poput uralskaje rjabinuške, koja bi mogla, da uđe u moje srce, moju dušu...
....Ой рябина кудрявая белые цветы Ой рябина рябинушка что взгрустнула ты ...